superjunak na socijali

                Teško je objasniti kako je do toga došlo; možda je bila neka hipnoza, zatrovana voda, pijanstvo ili malajsko-balkansko ludilo. U svakom slučaju, radi se o nekom pomračenju svesti.

                Naime, poznajem jednog superjunaka. Znam i nekoliko njih koji su to neko vreme bili, kao i neke koji su to pokušavali da budu. Ali, ovaj jedan je bio onako –baš, baš pravi. Čitav život, svaki minut posvetio je činjenju junačkih dela: prevodio babe i školsku decu preko ulice; skidao mačiće sa drveća i lovio odbegle papagaje; gasio požare; obezbeđivao vazdušni prostor i tome slične mnoge druge opasne i korisne stvari.

                Zbog raznih ušteda i takozvanih racionalizacija uvedene su nekakve mere, počelo je da se šuška o otpuštanjima. Superjunak se nije obazirao na to, kao ni mnogi drugi.

                „Neće valjda mene“, tešio se i samoubeđivao, slušajući svoje omiljene propovednike optimizma.

                Međutim, i njega su. Rekli su mu da mora tako; da mora da se štedi; da ovo nije otkaz, nego njegova nova šansa, podsećajući ga na citate propovednika optimizma... Na kraju su promenili ton, upozorivši ga da u njegovom ranijem ponašanju ima elemenata netržišnog i nereformističkog ponašanja, pa je on, suočen sa tako snažnim argumentima zaćutao. Najviše ga je zabolelo kada su rekli da je njegova delatnost zastarela, pored toga što je prosto nepotrebna.

                On je uzeo predviđenu sumu za dobrovoljno napuštanje bez pravljenja problema i postavljanja daljih pitanja. Otišao je u superjunačku anonimnost i tražio tu novu šansu gde god je stigao: farma pilića je propala; kafana propala; prodavnica polovne robe propala.

                Propao je i superjunak. Oseća da su mu svi krivi. Mnogo pije, čak toliko da je zaboravio na svoje superjunaštvo i moći po kojima je nekada bio poznat. Sigurno je zaboravio i sve lekcije propovednika optimizma.

                Ne zna da objasni ni sebi ni meni, ni drugima kako se sve dogodilo. Bile su neke reforme, kaže. Moralo je tako, kažu. On oseća neprijatnost zbog podsmeha onih koji se nadaju da će ih njegova sudbina mimoići. Čak im i lakne kada ga vide onakvog – superjunak na dnu. Odmah im je lepši odraz u ogledalu.