dve kratke priče

Nervoza

U prepuni autobus ušao je čovek sa brkovima i automatskom puškom. Niko se nije uzbudio oko toga, jer su svi bili nervozni.

Kroz gužvu se probijao nervozni kondukter. Naplatio je kartu nervoznom brkajliji koji nije imao gde da sedne, ali je pušku odložio tamo gde stoje putničke torbe.

Vrućina je bila nervozna i vazduha je bilo sve manje. Naravoučenije priče je bilo toliko nervozno da je izašlo još na trećoj stanici, pa zbog toga niko nije mogao da nauči iz ove priče.

Neka vremena su izašla iz ove priče. Neka druga, već nervozna, još čekaju da uđu u autobus koji kasni.

Ubijanje pojma u pojam

Ispostavilo se da reči mogu biti otete. Uprkos njihovoj snazi, to im se povremeno dešava. Poznavao sam neke reči prepune značenja, pune snage. Delovalo je da su svesne svojih moći i svi su ih voleli.

Onda su ih oteli, izmrcvarili i ubili u pojam; otad su senke. Izgledaju avetno. Ko ih sretne, ne zna šta da radi sa njima.

Hajde, Slobodo, sredi se već jednom. Istuširaj se, ispavaj, jedi nešto i podigni glavu.