понедељак, 22. мај 2017.

dok čekamo

nekako uspevamo da budemo
na stanicama
kakve su nekada bile
: sa zadimljenim čekaonicama
u kojima se kazaljke na satovima
kreću sporije i
gde vozovi
pristojno kasne

nije nam do čekanja
; nego da vidimo
koliku razdaljinu pređe sekundara
između jednog otkucaja
više srca

nije nam do prošlog
; nego da ima čime
da se zamahne
kada nema više ništa
da se kaže

nije nam do dima
; nego do
jedne metafore
za danas


понедељак, 15. мај 2017.

bez dobrog naslova bez srećnog kraja

-ratnicima novog doba sa svih strana sveta od 1991. godine do danas-

onda kada ste rušili
da se bar niste smejali
da niste bili toliko zaljubljeni
u svoje fotografije demonskih Don Kihota
koji ruše vetrenjače
zato što su vetrenjače
a ne mračni divovi

onda kada ste videli sebe
kao začetnike junačkih predanja
da bar niste pljačkali
da niste bili gluvi za vapaje
slepi za nepravde

da ste bili hrabriji
onda ne biste bili vi
nama bi bilo lakše
a vama
još više


понедељак, 08. мај 2017.

triptih o izraubovanim rečima: ljubav; demokratija; sloboda

(jedan)


da li je
ljubav
istrošena reč i
ima li još uvek
svež ukus i aromu života
u smoli borova
imaju li borovi
iglice za srsi kroz vene i
ima li krvi da provri
na plamenu reči

mi istražujemo prstima
kojima smo učili
da pišemo ime ljubavi
trudeći se da je odbranimo
od napada vremena

nemoćni pred napadom besmisla


(dva)


o demokratijo
volim te kakvom
nikada nisi bila

:lepom i pravednom


(tri)


da li će sloboda umeti da peva
dovoljno dobro
za finale evrovizije
ili barem za sledeću rundu
zvezda granda

понедељак, 01. мај 2017.

citatnost

korak po koraku
kamen po kamenu
dan za danom
čovek po čoveku

ulica po ulici
kuća po kući
pogled za pogledima
pokret po pokretu

oko za oko
i prigodan citat
za dubinsko razumevanje
na kraju



понедељак, 24. април 2017.

sedam ratnih dana

Prvi dan kada počne, tada je najveća nada. Prvi dan kada se završi, tada je najveći strah.

Drugi dan kada počne, nada je manja. Drugi dana kada se završi, strah je manji.

Treći, četvrti i peti dan kada počnu; treći, četvrti i peti dan kada se završe, nada i strah polako spajaju usne.

Sedmi dan kada počne, sedmi dan kada se završi, nada i strah menjaju položaje.




понедељак, 17. април 2017.

poštovana Irina

Ne zamerite što vam govorim vi, jer, kao što red nalaže, ja govorim vi svima koje nikada u životu nisam video, drugi su  odredili da vi  pričate sa mnom. Ne srdite se, zaboga, ne ide vam to sa tim carskim imenom, a nisu vas valjda tome učili dok su vas obučavali za taj nesrećni posao.

Stolica na kojoj sedite je meka, ali je neudobna. Ništa vas ne žulja, ali vam kičma polako propada. Pazite: kičma, znači dostojanstvo, ako vam to nešto znači.

Propašćete, gnjaveći ljude koje ne poznajete u ime ljudi koji ne žele da vas upoznaju.
Poštovana Irina, ja vama ne zameram ništa, jer nikad ne zameram ništa osobama koje nikada neću upoznati.

Sve je ovo, znajte, jedna birokratska greška. Ne primajte to lično. Kažu da tolika napetost škodi lepoti. Ja, naravno, ne znam kako izgledate, ali ne valja kvariti, kako god bilo.

Sve je to žalosno, znate? Mladi ste, a hleb koji danas jedete, već sutra će vam izaći na nos.


понедељак, 10. април 2017.

ako nešto imamo da kažemo

ako kažemo da je prolaz bio uzak
može da se shvati
kako je metafora erotske prirode ali
mi ne želimo da se shvati
tako
jer je prolaz bio bukvalno stešnjen
između dve nove kuće ili
nazovimo to pravim imenom
tvrđave

ako kažemo da su ulicom
koja je vodila do tog uskog prolaza
hodali obeshrabreni ljudi
koji su žalili za prošlošću
i plašili se budućnosti
može da se shvati
da ne volimo ljude ali
mi ne želimo da se shvati
tako
jer mi ljude volimo
bez žaljenja

ako kažemo da volimo
bez žaljenja
to može da se shvati
kao da lakoverni jesmo ali
mi ne želimo da se shvati
tako
jer mi volimo ljude
zato što smo ljudi i
ako nešto imamo da kažemo
onda je to
to