понедељак, 12. август 2019.

moderna vremena


-Čarliju Čaplinu-

kada se u dubokoj noći
razliju svetla i zvuci
i svaki šum prostruji
pre nego se i sam
pretvori u tupo trnje
koje ne probija kožu
ni sa jedne strane

i ti više ne pokušavaš
da spavaš jer je već
previše stvari koje su
uperene ka tebi preteći
kao bomba koja otkucava

mesečne račune
brzinu proizvodne trake
ili težinu pritiska
na kubni centimetar tkiva

sve što su naši preci radili
slilo se u nesanice i napetosti
modernih vremena


понедељак, 05. август 2019.

srce u oklopu


o vi namršteni prolaznici
sevajućih očiju
sečemo vaše putanje
pod oštrim i tupim uglovima
bez predstavljanja i pozdrava
izbegavajući tako opasnosti
bezrazložnog razumevanja
sa žrtvama ili ubicama

staze su određene
po dužini i visini
sudarene


po oštrini čela
izmerićemo dubinu straha
težinu tereta i
snagu potrebe
da se srce tako oklopi

u prolazu
presecajući putanje
čujemo kako
oklop odjekuje otkucaje


уторак, 30. јул 2019.

Nenad Glišić red u haosu








Drugi video za projekat "Poetry from Babel".

понедељак, 29. јул 2019.

Nenad Glišić Kako sam ostao bez imena i prezimena li dugačka mala pesm...




Poetski video napravljen za potrebe međunarodnog projekta Poetry from Babel. Snimio i montirao Dušan Jovanović u julu 2019. godine. Ton Majstor Aleksandar Janković.
 

nedeljno popodne


-Debisiju i Karanoviću-

ovog popodneva
kiša se muči
da padne

promiču kapi a
lišće im svira

jeste čitavo nebo
poleglo na glave
otupelog sveta
ali
lepo je i tako

ovo popodne urasta u kožu
kao trava pored puta
podrazumevano i neprimetno

samo kao podloga
za stvari mnogo važnije


понедељак, 22. јул 2019.

senke u sebi


nismo pratili tragove
davno nestalih senki
ni na ulicama
pod olujom besa
ni u odrazu
ispod vela laži

prosto
nismo ih tražili
jer su stvari tekle:
sve što je trebalo
da dođe
dolazilo je i
šta sa tim imaju
tragovi senki
i sa suncem
koje toplo greje

mislili smo
svet je igralište
pa smo se igrali
neopterećeni
dalekim jecajima

kao da tamo negde
kamen udara o kamen
a ne oči u zidove

tako smo se igrali
ne ostavljajući tragove
za sobom
nego
noseći ih
u sebi