понедељак, 20. новембар 2017.

gerionovo stado

-posvećeno glavama u pesku-

vama je
konačno
nebitno

svojinsko pitanje i
odgovor

: ko će počiniti
pokolj

? da li ćete
nahraniti
dobro
? ili ćete
nahraniti
zlo

a naročito
? šta je to

dok je bitan tov


понедељак, 13. новембар 2017.

sentimentalije o drveću X - vidik

orah je nastavio da rađa
i pošto je grom udario u njega

takav je
vremenom dugim drvenim
ipak polako kopnio
pukotinama sve dublje i dublje
kroz pepeljavu koru i mravlje tunele

u sebe
u zemlju
u sećanje na vidik


понедељак, 06. новембар 2017.

uzgredne zabeleške - III redovno izdanje

uzgredna zabeleška o ječanju ljudskog bića


mešanjem banalnosti i komplikacije
dobili smo ljudsko biće
takozvanog čoveka
raznih polova i polutara

dobrodošlo biće u ovu
dolinu suza
baštu uzdaha
ili na vrhove nadahnuća

sve se to
na kraju
svede na isto

osim ako ne podvikneš
!: živela istina
tada pazi da te
ne zatvore u azil

moraš biti obazrivo
ljudsko biće
jer
činili su to
jer
bili su tamo

pa
? kako im se
na kraju vratilo

! kao odjek
! jek

uzgredna zabeleška o medu i mleku


zbog meda i mleka
uvek su se lile
suze i krv

: pašnjaci su iznikli
među kostima

kule su građene
u ropcu
a škole
u dogmama

ali mlekovodi još nisu završeni
a medovodi ni započeti



uzgredna zabeleška o kolenima


ova samoća skače
sa kolena na koleno

i uzdasi
sa kolena na koleno

i voda
sa kolena
u koleno


uzgredna zabeleška o cokulama

cokule
teške kao zemlja
pod njima

podrazumeva se

prašinu gaze
: od grumenja prosutog
prvo je naprave
onda ih ona prekrije

cokule
bubanj
pod teretom

понедељак, 30. октобар 2017.

još jedna uzgredna zabeleška Njegošu - izdvojena zbog dužine i važnosti - u vremenu i prostoru

za nas
utopija nije nedostižna
nego je
polazišna tačka
u bilo koju tačku prostora i vremena

tako smo u mogućnosti
jer naše kosti i
naša krv
čvrsto stoje 

tačno u onoj tački prostora i vremena
iz koje
i kada bi htelo naše meso
nema bežanja
pa zato i nema druge
nego da bude
što biti ne može
nego da bude
borba neprestana

понедељак, 23. октобар 2017.

kada se put prospe

sećate se kada se put
prosuo pred nama
ne previše razmetljivo
nego bespogovorno
optočen trnjem i
osvetljen svrhom

rekli ste da je vredelo čekati
uz to
naravno
primetivši
da je sve unaokolo kliše
: zvezdama postavljeno nebo
čak i po dnevnom svetlu

: mirisi ruža u vazduhu i
naravno
pčele u sakupljanju nektara
pa ptice u krošnjama

rekli ste da to izgleda
kao i obično
vrlo neobično
kada se put prostre
i njegov prvi trn pukne
pod našim tvrdim korakom


понедељак, 16. октобар 2017.

uzgredne zabeleške o stvarima i pojavama II

uzgredna zabeleška o izgubljenim generacijama XY


izgubljene generacije su prošlost

sada se izgubio
čitav svet


uzgredna didaktičko-logička zabeleška o efikasnosti na primeru ubistva knjigom


ovom knjigom
nisam uspeo da ubijem komarca

dakle
ova knjiga nije efikasna


uzgredna zabeleška o fobijama za sve


možeš se plašiti
bilo čega
bilo gde
bilo kad

jer
fobije su poznate
po svojim
demokratskim mogućnostima


uzgredna starinska omladinsko-junačka zabeleška o bežanju


bežanje od potere
bežanje od bekstva

za bežanje
nema dobrog mesta

za bežanje
nema dobrih dana

nego budi spreman
za megdana


uzgredna zabeleška o gubljenju bezumlja


posle gubljenja razuma
za poslednji ulog na ruletu
preostalo nam je
još samo bezumlje

koje celo stavljamo na
nulu

uzgredna zabeleška o lišću


drvo upija proleće
čitavog leta
pa kada se u jesen natkrile
oblaci tmurni
to lišće iz sebe izgreva sunce

pre nego što legne
da zagrli pahulje


понедељак, 09. октобар 2017.

konačni broj atoma u beskonačnom svemiru

jer zaista možemo da izrazimo stvari
koje ne možemo čak ni da zamislimo
kao što je beskonačni svemir koji vidimo
koji se
tvrde
sastoji od tačno 

deset na osamdeset prvi
i ni
atom vodonika više
koje inače ne vidimo

treba biti pošten
pa ne trpati svemir među nule
kao ni ljubav
koju možemo da osetimo
iako
nismo u stanju
da je izrazimo
jedinicama za tačno merenje