понедељак, 05. децембар 2016.

krov: klin u pejzažu

naš krov deli
majske vode na pola

jer
takva je narav krovova
: oni se kao klinovi
urezuju u pejzaže

pod njima se nalaze
uskladištene nade i
odabrana sećanja

zato je krov
letenju sklon
kroz duga vremena

podloga za sneg i
sakupljač mesečine

da natkrili utočište za
dva zrnca prašine i mira


понедељак, 28. новембар 2016.

dvorište: drvo u jesen

breza se pozlati
u novembru
: dvorišta protrčavaju
kroz usamljen pogled

tada vetar bude
muzička podloga
za zamišljenu toplinu
skloništa

ali nema tu idile
avaj
ova niska ograda je
tužni ukras
nemoćan da spreči talase nesreće
koja ponekad zapljusne

ta ograda je lažljiva uteha
uplašenih posednika
nadvijenih nad računima i ratama

oni bi voleli da ovo lišće
mogu da unovče
a ne da ga grabuljama skupljaju

o nema tu idile
avaj
zalud se lišće zlati i
zalud vetar svira
u novembru
berzanskih indeksa i
predsedničkih izbora
kada
brezu u dvorištu
redovno obilaze
komšijski psi i
mačke se penju po njoj


понедељак, 21. новембар 2016.

107 godina

površina stakla
koje odapinje svetla snopove
kao strele
krije mračne tajne
jer
ništa ne odbija svetlo tako dobro
kao mračna tajna

kao ono što izvire iz odraza
: jedan udavljeni Narcis i
njegova žudnja za prikazom
koja vuče u dubine samosakaćenja

: to bekstvo za drugim sobom
strašnije je od
sedam godina nesreće i
sto godina samoće

kada se površina razbije


понедељак, 14. новембар 2016.

lice ludosti

pri susretu sa ludošću
valja je zagrliti

možda je naša

jer
odbacivana
zapostavljena
ozloglašena

traži svoj odraz
u dubini duplji


понедељак, 07. новембар 2016.

u gradovima živimo



jedni pored drugih
živimo
u vremenima istrebljenja
i vremenima slavlja

živeti se mora
: slegnemo ramenima
kada zatvoreni u svoje
ćelije
izloženi na pešačkim ostrvima
spavamo jedni iznad
drugi ispod
zaobilazimo tuđe nevolje
koje nisu naša stvar

živimo
ograđeni zakonima
zidovima linijama
platežnom moći
strahovima

jedni pored drugih
sakupljamo buku u sebi
doprinosimo galami
ispuštamo gasove i dim
na periferiji metropole
u metropoli periferije
u epicentru nepravde
živimo

među totemima od betona
u dvorcima od stakla
među slučajnim prolaznicima
ne postavljajući pitanja
da li
jedni pored drugih
i da li
živimo
i kako
živeti se mora
još više – kako
živeti se  može

u gradovima
strogo određenim teritorijama
sa poreskim osnovicama
kategorizacijom zemljišta i
građevinskim dozvolama

sa izbornim jedinicama i
dozvolite!
interesima kriminalaca
policajaca
poslovnih ljudi i investitora

živimo
nesvesno i podsvesno
svedočeći
učestvujući
u bekstvima i  suočavanjima
živimo

a tek ćemo živeti
kada počnemo da živimo



понедељак, 31. октобар 2016.

disanje

odeš na brdo
sedneš na vrh
i sve izgleda mirno

ali
sateliti snimaju položaj tvoga tela
metak može da pronađe
toplinu tvoga srca
mogu da te raznesu
navođenim ubojnim sredstvima i
bolje je da to znaš

ipak
vetar donosi oblake
donosi svežinu
ulazi u pore

vetar je vazduh

dok dišeš
vazduh je ukusan i
život miriše
bilo gde

a ovde
na vrhu brda
sediš i gledaš predajnike
dalekovode
kako preko livada i među drvećem
predaju podatke o položaju tvoga tela
o toplini srca i svemu što u njemu nosiš

taj miris života
tu meku zavodljivu tugu
koju dišemo
još uvek ne mogu da opišu
signalima


понедељак, 24. октобар 2016.

najvažnije odredbe iz Ustava Nedovršene Utopije

Utopija se ni na jednom mestu
ne završava
jer sve što se završi
truljenju je sklono

početi se može bilo kad
kako u prošlosti
više u budućnosti
gde god ona počivala

sa obzirom na
: nestalnost početka i nepostojanje kraja
sve je u međuvremenu

međuvreme mora da se odvija
u međuprostoru

sve može biti
jedino i isključivo
Sve

tamo gde je Sve
Ništa je poništeno
Svime

u svemu
uvek ima mesta za
još nešto

tako i mi
: uvek ima mesta
za još nas

u svakom trenutku i
svakom slučaju