понедељак, 19. јун 2017.

na hajdučkom grobu

sa hajducima se teško razgovara
naročito ako su mrtvi
ali
kada pod sobom osetimo zemlju
onda ona sama počne da priča
jezikom svojim pažljivo
da ne otkrije tajne
nego pogledom ovim što se
po  liniji brda vuče
kao prst po obrisima pamćenja
koje izbledi svuda

pa i na kamenu
ali ne u mirisu lišća
i ne u suzi prosutoj

pozove na minut ćutanja
na hajdučkom grobu

понедељак, 12. јун 2017.

krojači istorije

Kada su zamirisale sveće svojim teškim mirisom, uključiše se i reflektori. U atmosferi uzdržane radosti, koja je teškom mukom nameštena da bi se dobilo na dostojanstvu, krojenje poče.

Poza za krojenje je sedeća. Krojenje je zahtevan posao koji se od hirurškog razlikuje samo po tome što nema sestre da skuplja graške znoja sa čela krojača.

I, zbog toga, ponekad se desi da se neka kap otkotrlja sa čela krojačevog na pod i tu skupi zrnca prašine među ostacima razuma.


понедељак, 05. јун 2017.

zapis iz Kazablanke

ovde ne traju dugo
ni laži
ni istine

niti zanosi
niti odnosi

samo glad mržnje i
pijanstvo moći

sviraju to ponovo
Sem


понедељак, 29. мај 2017.

postmoderna vremena

tamo
odakle dolazimo
sreća se meri svojom neostvarivošću
sloboda se meri dužinom lanca
a visina leta
dubinom pada

odakle dolazimo
zdravlje se spoznaje u bolesti
radost
u tuzi
a beda u bogatstvu

tamo
kuda idemo
svaki dan je nov
kao pomisao na čisto
crveno
jutro
pred zamagljenim očima
robova
postmodernih vremena


понедељак, 22. мај 2017.

dok čekamo

nekako uspevamo da budemo
na stanicama
kakve su nekada bile
: sa zadimljenim čekaonicama
u kojima se kazaljke na satovima
kreću sporije i
gde vozovi
pristojno kasne

nije nam do čekanja
; nego da vidimo
koliku razdaljinu pređe sekundara
između jednog otkucaja
više srca

nije nam do prošlog
; nego da ima čime
da se zamahne
kada nema više ništa
da se kaže

nije nam do dima
; nego do
jedne metafore
za danas


понедељак, 15. мај 2017.

bez dobrog naslova bez srećnog kraja

-ratnicima novog doba sa svih strana sveta od 1991. godine do danas-

onda kada ste rušili
da se bar niste smejali
da niste bili toliko zaljubljeni
u svoje fotografije demonskih Don Kihota
koji ruše vetrenjače
zato što su vetrenjače
a ne mračni divovi

onda kada ste videli sebe
kao začetnike junačkih predanja
da bar niste pljačkali
da niste bili gluvi za vapaje
slepi za nepravde

da ste bili hrabriji
onda ne biste bili vi
nama bi bilo lakše
a vama
još više


понедељак, 08. мај 2017.

triptih o izraubovanim rečima: ljubav; demokratija; sloboda

(jedan)


da li je
ljubav
istrošena reč i
ima li još uvek
svež ukus i aromu života
u smoli borova
imaju li borovi
iglice za srsi kroz vene i
ima li krvi da provri
na plamenu reči

mi istražujemo prstima
kojima smo učili
da pišemo ime ljubavi
trudeći se da je odbranimo
od napada vremena

nemoćni pred napadom besmisla


(dva)


o demokratijo
volim te kakvom
nikada nisi bila

:lepom i pravednom


(tri)


da li će sloboda umeti da peva
dovoljno dobro
za finale evrovizije
ili barem za sledeću rundu
zvezda granda