понедељак, 30. новембар 2020.

raskršće

tu gde se ukršta ulica
pokajnička sa ulicom
očajničkom sreli smo
se zalutali svako ka
svojoj golgoti bez
žalbe na usud sa
svakodnevnom dozom
stresova bez pozdrava
jer pozdrav bi bio znak
da se nešto dešava a mi
hteli smo mi da budemo
to dešavanje dok se svet
unaokolo natopio smradom
truleži mi se ogledamo u
izlozima dok čekamo ćutke
promenu svetla na semaforu













(Original Landscape Photography by Jens Ochlich | Minimalism Art on Paper | Pacific Crossroads II - Limited Edition of 25 sa pinteresta naravno)

понедељак, 23. новембар 2020.

čekaj me i ja ću verovatno doći

umeće čekanja je materijalno bogatstvo
kažeš svaki put kada te nerviraju a
nerviraju te često iako naravno
postoji ravnoteža zato što razume se
nerviraš i ti njih jer znamo svi da je ovo
jedno nervozno doba kome samo fali
malo strpljenja pa da sve bude kul

međutim
nemaš vremena za to

moraš na internet a i inače
moraš da rasprostireš zamke
sebi na putevima kojima ćeš
tek užurbano da ne primećuješ
upozorenja krajputaše i obične
najave običnih propasti na koje
nije moguće pristati ali još manje
ne pristati i kažeš kraljevstvo
koje naravno nemaš za konja
koga razume se ne znaš da jašeš

tako ti svaki dan
čekaš a ne umeš 

 
















(Džordž Tuker, Čekaonica - George Tooker, The Waiting Room, 1959)

понедељак, 16. новембар 2020.

alhemija

pečenje rakije je alhemijski postupak
naročito za one koji je ne piju

vatra koja pleše plamenom
peva pucketanjem
 

voda čista
sa sokom od sunca
može da se pretvori
u istopljene pejzaže









(Mark Brisko - Umetnički izlog sa pinterest.com)

понедељак, 09. новембар 2020.

opiljci zvezda

mudra neznalica svake noći
prosipa opiljke zvezda
za srećan povratak putnicima
kroz dnevna iskušenja

prah zvezdani kao pčele
sleće na mokro drveće i

tako voće zri u gradovima
 


roj svitaca
cakli sa trotoara
pokazujući pravac
onima koji znaju da traže
ali ne znaju šta














(Antonio Triana, uzeto sa pinterest.com)

понедељак, 02. новембар 2020.

dve zavičajne

 

y osa

tu mora biti tajni
kao i svuda gde se
ćutke slivaju pogledi

naša mala kula
vavilonska
najbolje razume
jezik tišine

po njenoj senci
određujemo čas
 

njenim stepeništem
penjemo se ka nebu

ono nam se ponekad
nasmeši dok se oko
ipsilon ose o/kreće

 

kolonski sejmeni

naša trijumfalna kapija
radnička je
 

tu su nekad
stajali sejmeni i
puštali samo
pr/overene
da unutra snevaju
nove svetove

ako se ko seća
kako je to izgledalo













(slika sa korzo portala)

понедељак, 26. октобар 2020.

tri minijature o iluzijama, migracijama i zakonitostima svemira

 o iluzije

kao ostrva zamišljene sreće
u okeanu materijalizovane tuge

o iluzije
vidimo vas
u ogledalima



emigracija

ponekad
moraš da

promeniš

kontinent


ponekad zemlju


ponekad samo

tačku oslonca


čo/vekovi sve/mirovi

tragovi predaka mrtvih
još uvek nisu put;
unazad neki čo/vek
al neće sve/mir ljut

















(Jeppe Hein, Mirror installation, sa pinteresta)

понедељак, 19. октобар 2020.

ratna pesma

hitac iz usta cevi do cvrčanja mesa
putuje manje od sekunde
tu stane čitava večnost
tu stane čitav život

tu stane sve

 


 

 

 

 

 

 

 

(Shigeo Fukuda)