priručnik za samopomoć u mraku

-stoička poema-

ne zaboravi
da dišeš
da jedeš
da spavaš
iako misliš:
nemoguće

od hiljadu stvari
koje želiš uzalud
dođi do jedne
koju ne želiš

zaboravi
reči
nadanja
snove posebno
iako misliš
nemoguće

pažljivo se ne osvrći
na smisao
to ubija moral

ovo je vanredna
uzbuna stomaka

ovo je električna
erupcija u mozgu

ovo je ono čemu se
u pesmama smeju

borba  za dah
za otkucaj srca

za poznatu
istrošenu slamku

za zrak
samopoštovanja

za oazu u
pustinji kala

zato je sve
već opravdano
ni to ne zaboravi
uz disanje
uz hranu
spavanje
uz glavu

sve do sada
manje je važno
od sada

a sada
čega ima
sada

samo pokušaja
pokušaja
pokušaja
da prebrodiš noć
u koju se sprženu
premetnuo dar
ulaska u zemlje
snova i iluzija

i ne zaboravi
da u suštini to želiš
iako misliš

u kišu se uzdaš
da dođe i donese
život pretvorivši
zemlju u blato žitko

kišu čekaj i ne plaši
se blata jer iz njega
raste trava i vazduh

dok počne kiša
ne zaboravi da
dišeš
jedeš i spavaš
iako

sipaš iz sebe
mastila gorčine i
gorak ćeš ostati ali
ljubi tu gorčinu kao
dete ljubavi svoje
i buduće

znanja ne znače baš ništa
sve što si znao – džabe si

zato uči
da dišeš
da jedeš
da spavaš

rodi se ponovo
ali se dotle
ne zaustavljaj

samo kretanje je
jedini dokaz života ti

veruješ u to da put
ima kraj i to je uteha

takođe i u to da se
posrtanje u mraku
manje primećuje

budi milostiv prema
svom najboljem dušmanu
sebi i imaj razumevanja
za sve – ovo je taj čas

(ravna duša odlazi u raj
ali ti još sigurno nisi taj)

kreći se obilazeći svetove
od sapunice građene
za kasnije po potrebi

korak za korakom pre koraka
meriš granice tih svetova

za sada im kraj nisi video i
to nije zbog mraka nego
zbog sapunice od koje oči
bride svetlom nestalog sunca

ideš ka mestu gde si ga sreo i
doći će zvuci prvo da oteraju
prikaze iz gladi iz očiju užase
umora i srce iz rane Ahilove

pa ćeš tada
da dišeš
da jedeš
i spavaš vrlinu jer
osećaš da je sve što
ostaje u stvari jedino
dobro i da jedino dobro
jedino ima smisla

misao o miru je dobra
dobro je dobro
dobra je ljubav ljudi
nek su dobro

mrak te uči
da si blažen kao
skriveno sunce u tebi
kao vatreni pehar
meda i žuči tvoje lične
u savršenoj razmeri
prema nepravednom svetu

ne zaboravi

-Stoa-