iz pehote

Prolog – stopala-

putujem peške
ne prodajem korake

idem na posao
vraćam se iz
nabavki
nužde i
zabave

to su mesta a
ovo su stopala:

kosti mišići
tetive i koža

ritam
disanje
pomeranje
jedan korak
jedna reč

razgovara svet

-prvi dan-

svet se meri stopama
i
zemljinom težom

naše lično snalaženje
pretvoreno u kilometre

na raskršćima lutamo
u poželjnim pravcima

mi ne bežimo ali
svi nas jure i tako

prolazi dan

-svet-

svako mesto je sveto

sve
to

-koža-

kiša i sneg
u srži kostiju
govore da je
važan cilj za/
klonjen od vetra

suv kao barut

to što ide
na golu kožu

to je ljubav
topla

-usud-

ljudi smo
jer nam se sudi

prolaze stanice
postoje granice

(granice prolaze
stanice postoje)

na nekoj
srešće se naše
predrasude
pa šta bude

Teška istorija u šest reči

Sve je bilo dobro osim nas.

(kompleksnost jednostavnosti, Max Kisman)

takođe mi

dosta je ostavljeno
iza debelih zidova ćutanja
ostavljeni čitavi ishodi i
mogući svetovi da se
pretvore u strašila
neostvarenih snova

sve je to istorija
koja se nije dogodila

to smo takođe mi

PRED POČINAK

Zatvori laptop. Laku noć.
Više veruješ mašini no čoveku, a opet živiš međ ljudima jer nema ti druge. Rečeno biološki, pa ako ćemo pravo - rečeno i tehnički, mašine nisu žive.
Tolike nauke, a život se povlači.

lažno predstavljanje

ako se dogodi
da spadnu persone
da se skinu maske

šta ostaje

od onog što smo sebi
i jedni drugima
nanosili na lica
verujući da smo
ono što se pokazuje
da gledamo u ljude
kao u izloge
sa lutkama za odela

kad spadnu filteri
sa objektiva aparata
kada se razedituju slike

kada se istina
pljune u oči
bez ogorčenja

šta ostaje
kome

ako se pokaže da je ta
mešavina projekcija
dobrih želja i loših namera
zapravo temelj sveta

hoće li se održati naši
mali životi spakovani
u jurnjavu za slatkim
sitnim snovima
u naše skučene živote
u naše teške tajne
u naše strahove
u naše čežnje i
naše izgovore

hoće li ptice i dalje pevati
ili su i one deo snimka
lažnog profila
sa društvenih mreža

šta ostaje ako otkriješ
da je i tvoj profil lažan


***napomena na margini: Ova pesma je jedan od mojih doprinosa delu "Sloboda reči" koje je nastalo kao reakcija članica i članova SKrC na terorističko hapšenje Asanža od strane britanske države. "Sloboda reči" premijerno je izvedena 9. maja 2019. godine i tokom te godine dva puta je izvođena u Kragujevcu, a po jednom u Beogradu i Novom Sadu. Na mom YT kanalu postavljeno je celokupno premijerno izvođenje.

(plakat za pesničko delo "Sloboda reči" SKrC, čiji je deo ova pesma. Autor plakata Vladimir Jerković))

možebitno

od čitavog sveta dospeli smo
da od kuhinje napravimo
uporište od čudovišta koja
smo sami napravili hranili
odgajali praveći se da ne

odabrali smo obrazac dramu
kliše pa prionuli na zidove i
njihovo smišljanje granica i
pravila igre koju smo ionako
odlučili da izgubimo jer mora

tako su tekli dani jednog istog
dana sa praznim gestovima
za dopisivanje značenja
umesto čistoće očiju i
uostalom umesto sna

oko stola smo se rasporedili
kao strelci kao pešadinci
čujemo kuršume besmisla

možda smo do sada imali sreće
možda do sada nismo

(hvala Zoranu Ignjatoviću na dozvoli da intervenišem na njegovim slikama i tako umetnički komuniciram sa njim)

rekoh

misli na vodu
na talasima njenim
utehe spavaju
tvojim snovima