na rjekah babilonskih

gde su ti granice

da preko njih

izađemo u mir

suvih obraza

rana zaceljenih i

duše smirene

dokle ti koplje seže

i moć smrti njegova

koja ponekad ali

često ponekad

donese mali smiraj

kad već slobode nema

sunce u bistrom

talasu reke;

eto to je

zaboravljeni život

i njegova lepota sapeta

rđavim lancima ropstva

u odsjaju svetla

mi tražimo pesmu

što će da peva nas

umesto drugima  mi

na obalama ovih reka

na obalama ovih reči

okupljeni robovi sanjaju

kako će sloboda

umeti da peva

kao što su sužnji

pevali o njoj



(slika sa Pinterest.com, autor Doel Barlou)