labuđa pjesn

rodili su me kao ružno pače

kome su se obradovali naknadno

radošću prosto očekivanom

običajnom pa valjda zato

nedorečenom

plivao sam među patkama

somovima i krakenima

iz dubine mulja

sa vratom izvijenim

u znak pitanja

spreman da ga presamitim

preko panja dežurnog dželata

ne preteruj

reče Nikita Stanesku

nego proživi svoju

prvu poslednju i jedinu pesmu

pa onda

budi labud




(slika sa Pinterest.com)