miris

gazeći ulice predgrađa
u vremenu koje se meri
protokom laži
tu i tamo
naiđe se na baru ili
noga mora da kroči u blato
ništa zato

u predgrađu može
bilo kog sunčanog dana
neko proleće da se desi

ptice kad razgovaraju
mi čujemo muziku
betonska brda imaju svoje zveri
svoje vetrove i svoje potoke
mehanička duša digitalnog doba
miriše na ulje i strah

gazeći ulice predgrađa
između dve laži u
jedinici vremena
nozdrve se ispune
tim mirisom