среда, 23. јул 2008.

neuro-guslar

Bio jednom taj neuro-guslar, samozaljubljena zvezda najnapornijeg muzičkog pravca otkad se svira. Neuro-guslar je bio opsednut svojim statusom u istoriji umetnosti i nije birao sredstva, da ne kažemo – gazio je po leševima, samo da bi se, jednog dana, opis njegovog dela, sa fotografijom, našao u udžbenicima za osnovne i srednje škole.
Kao i svako ko se toliko trudi – uspeo je. Čak se i sam začudio kako uopšte nije bilo teško. Na nesreću, udžbenik su pisali sve sami protivnici njegovog pravca muzike, pa su ga ocenili lošije nego što je on to očekivao. Još gore – iskasapili su ga. A sliku što su izabrali – katastrofa; izbečene oči, raščupetan, debeo, rečju – užas.
Razume se, neuro-guslar je bio zgrožen. Povukao se iz javnosti, dozvolio je da određeni krugovi puštaju glasine kako se on sa Elvisom i Morisonom krije u kakvoj pustinjskoj pećini. Najpoznatiji paparaci su mu postavljali zasede, ali bezuspešno. Plaćali su suvim zlatom za bilo kakvu informaciju o njemu, ali su sva usta bila zalivena.
Krio se tako dvanaest dugih godina kada su ga, na kraju, ipak prepoznali. Znao je on da od svog dela neće moći da pobegne, na kraju krajeva ima toliko snimaka, a tu su i top liste, ali sada, kada se to dogodilo – baš mu je nešto bez veze.

2 коментара:

V. Marković је рекао...

Genijalno!

Branimir је рекао...

Nenade, sad vidim da si posle knjige "Sve o psovaču" napisao knjigu kratkih priča "Lica i situacije". Neuro-guslar je priča iz nove knjige?
Voleo bih pročitati je.
Ima li je u prodaji?

Veliki pozdrav od B. Benišeka
pmahcud_lecram@yahoo.com