iz pehote

Prolog – stopala-

putujem peške
ne prodajem korake

idem na posao
vraćam se iz
nabavki
nužde i
zabave

to su mesta a
ovo su stopala:

kosti mišići
tetive i koža

ritam
disanje
pomeranje
jedan korak
jedna reč

razgovara svet

-prvi dan-

svet se meri stopama
i
zemljinom težom

naše lično snalaženje
pretvoreno u kilometre

na raskršćima lutamo
u poželjnim pravcima

mi ne bežimo ali
svi nas jure i tako

prolazi dan

-svet-

svako mesto je sveto

sve
to

-koža-

kiša i sneg
u srži kostiju
govore da je
važan cilj za/
klonjen od vetra

suv kao barut

to što ide
na golu kožu

to je ljubav
topla

-usud-

ljudi smo
jer nam se sudi

prolaze stanice
postoje granice

(granice prolaze
stanice postoje)

na nekoj
srešće se naše
predrasude
pa šta bude