Petroniju Peri Todoroviću
Perina istorijska samosvest
vrlo je upitna
kao što može biti svaka
kada se promeni tok i
nasuče na privide taštine
ili se stvari isprevrću
pri oštrim zaokretima
obično
počinje iz čistih pobuda
tako i Pera nije dao
na svoja načela
koja je kroz život
trampio
razmenivši ih kao sitniš
za par godina robije
blago nama
kojima je lako da sudimo
ali
mnogo pre nego što je cilj
opravdao sredstvo
sa prvim mirisom proleća
u zoru
Pera je izneo crveni barjak
pred razjarenog boga sile
sa pendrekom i stao
na čelo stotina
koji su hodali na čelu miliona
i niko u tom času nije merio
šta je veće:
milioni ili načelo
nego
na čelo
pa kroz grad pevajući
kao slobodan čovek
upravljajući sobom i svojim kretanjem
izaziva one pendreke kao razjarenog bika
crvenim barjakom
tako
upravljajući sobom
desi se da se zaluta u kaljugu tračeva
u tuđe spavaće sobe
da drugi tako
upravljajući sobom
zalutaju u tuđi krevet
narodnu banku ili
daleko bilo
celo ministarstvo
upravljajući sami
sve dalje i dalje
od načela i
onog čela
stotina
na čelu miliona
to jutro rumeno
još uvek mlado
svojom svežinom
pokriva
trulež poznih posrtanja
Pera je u jednoj ruci bio dobar
u drugoj ruci je bio loš
svako prihvati
po svom načelu
i svom upravljanju
