čekaj me i ja ću verovatno doći

umeće čekanja je materijalno bogatstvo
kažeš svaki put kada te nerviraju a
nerviraju te često iako naravno
postoji ravnoteža zato što razume se
nerviraš i ti njih jer znamo svi da je ovo
jedno nervozno doba kome samo fali
malo strpljenja pa da sve bude kul

međutim
nemaš vremena za to

moraš na internet a i inače
moraš da rasprostireš zamke
sebi na putevima kojima ćeš
tek užurbano da ne primećuješ
upozorenja krajputaše i obične
najave običnih propasti na koje
nije moguće pristati ali još manje
ne pristati i kažeš kraljevstvo
koje naravno nemaš za konja
koga razume se ne znaš da jašeš

tako ti svaki dan
čekaš a ne umeš 

 

(Džordž Tuker, Čekaonica - George Tooker, The Waiting Room, 1959)