osetili smo jezu paranoje
otkad smo počeli da
povezujemo događaje nitima
prezrele sumnje jer tamo
odakle dolazimo nije pristojno
tako jurišati ka gomilama
onoga što se natruni
dok se kleše čovek
u tom svetu od mehurova
brzo se opasnost navuče
nad glave i mi bez osvrtanja
tražimo novo tle u čiju
privremenost jedino ne sumnjamo
pozdravljamo travu koja na kraju
ipak smrvi beton i vodu koja
tako rastvara gvožđe
konačno
neko sve to mora da skupi
izravna a ako baš mora
preore
za novo seme i za nove kiše
(slika sa pinteresta, umetnost plemena Bhil)
Нема коментара:
Постави коментар