ljudila i strahovi

priče se menjaju iz dana u dan

menjaju se pogledi u istim očima

kroz mrakove i svetlosti jer to je

oslonac kad propadne zemlja

pod nogama već prašnjavim i

umornim posle dovoljno dugog

mirnog koračanja da je propast

puta postala jedna od bajki u koje

ozbiljni ljudi ne veruju

priče se menjaju lica se menjaju

iako su skamenjena ali i u kamenu

dubovi i pukotine a o ljudima

da i ne govorimo

mi smo ljudi mi smo potpuno i

samo ljudi ali ljudi ne znaju ko su

pa ni mi ljudi zato što se

toliko priča o tome promenilo

da bi na kraju priče bilo

ništa

 

(foto: Stiv Sobčuk, Marsovka na telefonu sa flickr.com)