stranci u poslovno doba grada

u glavnoj ulici
na stepenicama od granita
dečak iza mokre kutije
kartonske
ukršta poglede
sa poslovnim jutrom
u prolazu

tačno na pola puta
izmeđju crkve i banke

rekoh mu
sine
nemoj da sediš
na hladnom kamenu
jer će telo tvoje mlado
pasti do tvog mesta u društvu

ili

mesta u reprodukciji sistema

povećanju profita i bedepea

eto to je najviše
što mogu da ti dam
ovog kišnog zimskog dana
jer
i ja sam ovde stranac

 

(sliku sam drpio od dojče vele, što na njoj i piše)