pobunjena duša

ograde su sve što smo znali

mi deca robova i topovskog mesa

noseći u srcima utehe iz priča

za dane beznađa i dane sumnje

u veru da postoji sloboda

na kraju dugog lutanja

kroz pustinju da napustimo

tuđe gradove iako  naših više nema

mi ćemo nekako naći izvan sebe

ono što već postoji u nama

spremno da se rodi

u plaču i krvi rušeći zidove
kljunom kao ptić

jer svaka pobunjena duša

neku ogradu mora da probije

pre nego se vine

(slika skinuta sa neta, gugl pretragom. Nemam nikakva prava na nju, a reč je o dezenu nekih jastučnica. Bolje izgleda ovde, realno, a i koliko bi glupo bilo da ispod ove pesme po svaku cenu bude sve po kopirajt regulama. Bolje kopileft, jelte. Ako preuzimate ovu pesmu ili bilo koju drugu, samo potpišite i ne menjajte ništa, ne mora da se pita)