Kako živeti sa Psovačem

Psovač nema radnju, jer Psovač ne radi. Ima ime, ali to nije od velike važnosti, jer se na njega ne odaziva. U suštini, on je poput vampira, jer ne sisa samo krv, već prvenstveno napada mozak, zatim srce, a sokove uzima tek na kraju obroka. Zato se primitivne zajednice tako boje Psovača i redovno mu prinose žrtve u ljudstvu i tehnici. 

Najdelotvornije je žrtvovanje mladih devica koje bivaju žive predate na obuku posle koje postaju lanice armije zombija koja je zadužena za snabdevanjje svežih mozgova i srca za Psovača. U ravni sa njima su i snažni, zdravi mladići koji pre predaje Psovaču bivaju brižljivo pripremani u teretanama.

Dženifer je prosto rečeno – prototip guske. Bitna je samo što pomeranjem udova može da ostavi utisak krajnje vitalnosti, što je za njenu poziciju najbitnije, jer ona je simbol. Znači, ako simbol izgleda vitalno, ono što on simbolizuje izgleda još vitalnije. Tako je to sa simbolima. Psovač simbole koristi nemilice, pa zato izgleda vrlo kičasto. Još gore; sam on je kič i takozvani šund. Nailazi sa svih strana, a kada počne da napada on vremenom pojačava intenzitet tih napada. Iza njega ostaju samo ruševine, spaljena zemlja i otrovan vazduh! To je okruženje koje pogoduje njegovom daljem razvitku, jer on voli da udiše ugljen-monoksid. Kada je u ozbiljnoj nevolji, može da se smanji na veličinu fotona i da putuje brzinom svetlosti. O, kako je to jedna zastrašujuća pojava!

Postavlja se pitanje, građanke i građani – kako živeti sa tim opasnim oblikom? Da li je to, uopšte, moguće?

Psovač je, definitivno, smrtonosan i ne samo to – on je smrtonosac. Prema tome, život sa njim je obična trka sa vremenom. Dužina staze nije unapred određena, ali je bolje da bude najkraća moguća. U suprotnom, najveći deo trkača neće preživeti trku ili će biti trajno oštećen još na početku, no građanke i građani – udahnite duboko! Dovedite sebe u stanje potpune smirenosti, zatim sipajte benzin u staklenu flašu. Tome dodajte šaku isitnjenog stiropora ili kakvog deterdženta. Bocu dobro zatvoriti i ostaviti da prenoći, jer masa mora dobro da se sjedini. Sutradan, grlić garnirati krpom. 

Zatim treba pronaći pećine u kojima se Psovač krije, a on se, obično, krije u više pećina istovremeno. Mogući nedostatak ovog recepta jeste njegova primenjivost samo u najurgentnijim slučajevima, jer u slučaju odugovlačenja će se dogoditi da Psovač isisa ostatke nafte iz Majke Zemlje, pa više neće biti glavnog sastojka za recept. Stoga treba pristupiti iznalaženju dugoročnijih rešenja.

Prvo treba pronaći one osobe koje su bile najmanje izložene Psovačevom zračenju. To se utvrđuje jednostavno, običnim Gajgerovim brojačem. Zatim treba utvrditi kako su oni uspeli da se sklone od štetnih uticaja. Počinje se od proučavanja njihovih staništa, da li ona pružaju nekakvu prirodnu zaštitu od Pso-zračenja. Zatim treba izgraditi nova skloništa koja treba da obezbede zaklonjenost od Psovačevog Svevidećeg Oka, Sveslušajućeg Uha i Svepipajućeg Dodira.

Prema ozračenima se treba ponašati  oprezno i primenjivati govornu terapiju, jer Reč ima veliku moć u borbi protiv psovačitisa. Bilo kakva reč, pisana ili izgovorena, a naročito opredmećena.

Reč mora biti vruća, jer se krvni sudovi u slučaju napada Psovača prosto zalede, zqjedno sa krvlju. To je zato što je omiljeni Psovačev desert – krvoled. Od najoporavljenijih treba formirati grupe koje će vršiti upade u Psovačeve pećine i odatle spasavati bivše device i mladiće. 

Svakoga je moguće vratiti, do odsudnog časa. Prema tome, muškarci i žene – nade ima. I ne samo da je ima, Nada je doping! Zbog toga Psovačevi ađutanti surovo kažnjavaju svakoga koga uhvate sa Nadom.  Građanke i građani – nadajte se, stoga, samo na provereno bezbednim mestima. Bitno je ne ispoljiti nikakav tračak nade u telefonskim razgovorima, objavama na društvenim mrežama, pred kamerama i tome slično, jer se to smatra teškim prestupom, a Psovač je namestio po oko i uho na svaki zid, na svaki ćošak.

Zato Reč treba transportovati pažljivo, jer je Reč lomljiva i kvarljiva. Ako se polomi ili pokvari, najviše šteti onima koji je nose. Kada se obezbedi prenos Reči, oko nje treba okupiti dovoljno spremnih trkača za trku sa Psovačem. Kada ih bude bilo dovoljno, znaće da sve što treba da rade jeste da trče brže od Psovača, pa će tako i pobediti.

 

(Ovaj tekst je pročitan na predstavljanju romana "Sve o Psovaču" u Beogradu u decembru 2004. godine i koji je otad smatran izgubljenim. Pronašlo ga je sedam patuljaka dok su istraživali rude i gubili vreme. Fotka čiji je autor Vuk Tošić iskorišćena je za koricu istoimene knjige koju je dizajnirao i objavio Slobodan Mašić)