reči koje smo usvojili
sa životom i
majčinim mlekom
kao što je istina
za koju kažu da je
treba govoriti
samo govoriti i
ništa osim nje
ne govoriti
iste su reči koje
postavljaju zamke i
čekaju svoj čas
zato volimo istinu ali
nosimo je kao sramotu
i teret
duboko zakopčanu u srcu
osetljivog dželata
iza kamene krinke
kao
ranu koja ne zarasta
Нема коментара:
Постави коментар