vetrinji šapat

pesma neće doneti iskupljenje i
noge su hladne koža je naježena
dani cure kroz pukotine koje je napravio
nenadani udar besmisla iz dubokog svemira

gledaj: sve je pustinja tu
golo kamenje oštro i tvrdo
kao tišina koje nema
dok se buka sastoji

od niza banalnosti ;

beskonačne svađe

saobraćajne buke

zlobnog smeha i

naročito čujne

nemoći na licu
koju neće izlečiti reči

beznačajne

nego vreme

i vetar makar zimski
što nosi šapat u sebi