понедељак, 03. децембар 2018.

KAKO SAM OSTAO BEZ IMENA I PREZIMENA ili DUGAČKA MALA PESMA O ILEGALNOSTI


spalio sam ličnu kartu pasoš
račune za telefon
struju sve na čemu je napisano
jedno stalno ime

zatim knjige iz prošlog života

i nije mi žao jer
kad gori ta gomila
ona može da zagreje
i može da osvetli
a titraji plamena u noći
umeju da uteše

i nije mi žao jer
važnije od imena je srce
i važniji od imena je
put koji treba preći
brže od potera
dalje od pogleda
tiše od pištolja sa prigušivačem
lako
kao oblak u cokulama
kad maršira svodom

i nije mi žao jer
ono što zaista vredi
to ne može da se spali
bolna sećanja
ili lekovita sećanja
ili mržnja prokleta
ili sreća ljubavi

zamećem tragove
gasim profile
sakrivam lice
puštam bradu
brijem bradu
u ustima nosim kesice reči
za izmenu opisa i

nije mi žao jer
svakome to može da se desi
ako upadne u oči
pevajući

o ljubavi
o slobodi
o bratstvu i družbi međ ljudima
AMIN



Нема коментара: