spalio
sam ličnu kartu pasoš
račune
za telefon
struju
sve na čemu je napisano
jedno
stalno ime
zatim
knjige iz prošlog života
i
nije mi žao jer
kad
gori ta gomila
ona
može da zagreje
i
može da osvetli
a
titraji plamena u noći
umeju
da uteše
i
nije mi žao jer
važnije
od imena je srce
i
važniji od imena je
put
koji treba preći
brže
od potera
dalje
od pogleda
tiše
od pištolja sa prigušivačem
lako
kao
oblak u cokulama
kad
maršira svodom
i
nije mi žao jer
ono
što zaista vredi
to
ne može da se spali
bolna sećanja
ili
lekovita sećanja
ili
mržnja prokleta
ili sreća ljubavi
ili sreća ljubavi
zamećem tragove
gasim
profile
sakrivam
lice
puštam
bradu
brijem
bradu
u
ustima nosim kesice reči
za
izmenu opisa i
nije
mi žao jer
svakome
to može da se desi
ako
upadne u oči
pevajući
o
ljubavi
o
slobodi
o
bratstvu i družbi međ ljudima
AMIN
Нема коментара:
Постави коментар