ispod terase promiču neostvarene želje
i
njihovi životi
vreme se nečujno krade
kroz vrtloge saobraćaja
muze prelaze ulicu
na obeleženom mestu
ima dakle
reda u haosu
i kada se pogledamo
u oči
jasno nam je to
reči koje plove jedina su muzika
Нема коментара:
Постави коментар