U dobrom delu savremene domaće proze postoji takav lik: ćutljiv i ćudljiv; svaka reč, a naročito misao mu je kao Njegoševa; nosi u sebi nešto duboko potisnuto. Iako je pametan, slabo kapira šta mu se dešava.
Proživi katarzu kao delirijum-tremens, ali ostane isto kakav je i bio, mada možda malo mrgudniji, jer njegovu čisto teorijsku, uzvišenu ljubav, uvijenu u osornost, ova marva oko njega ne zaslužuje. Ipak, suzdržava se, a ponekad i uspe u tome, da ne otera sve u majčinu, pa stoga sebe doživljava kao heroja pristojnosti i civilizacije.
Inače je muškarac u neodređenim godinama napona snage. I na kraju - nikom ništa.
Proživi katarzu kao delirijum-tremens, ali ostane isto kakav je i bio, mada možda malo mrgudniji, jer njegovu čisto teorijsku, uzvišenu ljubav, uvijenu u osornost, ova marva oko njega ne zaslužuje. Ipak, suzdržava se, a ponekad i uspe u tome, da ne otera sve u majčinu, pa stoga sebe doživljava kao heroja pristojnosti i civilizacije.
Inače je muškarac u neodređenim godinama napona snage. I na kraju - nikom ništa.
Нема коментара:
Постави коментар