uzgredna zabeleška o hladnim hodnicima istorije

uterivači zakona obično su
tužni samovojnici
ostavljeni u hladnim hodnicima istorije

ali
? zašto o tome i
? zašto o njima

nije li lepše uzdisati
očiju punih zvezda
na nekoj slici sa
mirisom kiča i drva u kaminu

pitamo se
nisu li svi ti
mehanizmi što lome
ipak
previše udaljeni i hladni

ili pak
sa druge strane
? nije li svaki trenutak
onaj odlučujući trenutak
počev od onoga
kako sve to doprinosi
na pokazivanje u javnosti
i sličnih manifestacija samoljublja
u svako vreme na svakom mestu

na primer
sve do poniženog
oklevetanog morala
ostavljenog da sačeka povratak
svoje mitske popularnostu
oterane
lavežom pobesnelih
službenih pasa
koji odjekuje
hladnim hodnicima istorije

u kojima
kada se nađemo
lepotu gledamo promrzlim očima i
pitamo
? nije li sve to nešto bliže
nego što izgleda