kada se put prospe

sećate se kada se put
prosuo pred nama
ne previše razmetljivo
nego bespogovorno
optočen trnjem i
osvetljen svrhom

rekli ste da je vredelo čekati
uz to
naravno
primetivši
da je sve unaokolo kliše
: zvezdama postavljeno nebo
čak i po dnevnom svetlu

: mirisi ruža u vazduhu i
naravno
pčele u sakupljanju nektara
pa ptice u krošnjama

rekli ste da to izgleda
kao i obično
vrlo neobično
kada se put prostre
i njegov prvi trn pukne
pod našim tvrdim korakom