bez obzira na zaboravljenu prošlost

Đorđu Saviću

ulicama hoda
bez obzira na 
razume se
bolju prošlost i tim zaboravljeniju

isto kao što sivoj bradi
nije važno kakve je boje bila
dok je boje bilo
tako i on
: nekad se pitao
kako se postaje bog
a sada je zaboravio
kako ostati čovek

zaboravio je pesme i
to mi najteže pada

kada se rastajemo
rastajemo se kao Lu Salome
i njen otac
ruski general
a to je nemi film
u bezbroj nijansi
one sive boje kakvom
na kraju
postanu previše puta oprane košulje
ili ljudi koji hodaju nečujno
bez obzira na zaboravljenu prošlost