dve pričice o pamćenju i smoru kao faktoru stvaranja dvorskih luda

bolje pamćenje

Zaboravili smo ko je prvi zauzeo koga: civilizovani varvare ili varvari civilizovane? Ko je prvi silovao čiju ženu? Ko je prvi zapalio čiju kuću?

U evidenciji i zapisima civilizovanih, kao ni u predanjima i mitovima varvara nema prvobitnog greha, jer se on podrazumeva.

Podrazumeva se i to da je sasvim normalno trupkanje u krugu međusobnih optuživanja, silovanja, klanja i paljenja dok se ne utvdi ko je prvi počeo i čemu sve to.

Ali, dok se to ne utvrdi, za svaki slučaj, gledamo da se vrati što više klanja, silovanja, paljenja. Tako ćemo, kažu, naučiti da bolje pamtimo.

smor panika nema alternativu

Dozvolite nam da budemo vaše dvorske lude, jer to je, oh, tako zabavno. Zubi nam cvokoću od uzbuđenja, samo što ne počnemo da cičimo i takođe podvriskujemo što veoma volimo.

Imamo panični strah od smaranja. Nemojte nas izlagati smaranju, lepo vas molimo, inače ćemo početi da ujedamo; zauzećemo fetusni položaj i biti nemerljivo tužni. Onda nas morate tešiti i po kosi maziti. Pustite to!

Jedino nam dajte da budemo lude dvorske. Ludost jeste ludost, ali dvor je dvor. Kažu da se tamo ne dešava smaranje. Mi jedino zbog toga volimo dvor, inače nismo mi takvi.

Mi smo, znate, fina deca i volimo kada nas teše i po kosi maze, Ne volimo da smo nemerljivo tužni, a naročito ne volimo da se smaramo.