zlatne rukavice

Kada su Jezuiti

izbacili fudbal

sa mog univerziteta

odabrao sam da

treniram boks.

Sveštenik

iz uprave

pitao je

da li me zanima

Zlatna rukavica.

Rekao je da sam

bogom dani talenat.

Doveli su profija.

Pokazao mi je neke kombinacije

da pojača moju desnicu.

Do turnira

ubacili su me u formu

da mogu da radim trideset rundi

na takmičenju sa po tri runde

protiv boraca van forme

fabričkih radnika

ili klinaca iz straćara.

Nisam se ni oznojio

u pobedi na regionalnom turniru,

ali sam slomio desnu ruku.

Sveštenik mi je

ubrizgao novokain

da treniram za nacionalno prvenstvo.

Nisam mogao ni olovku da držim.

Zašto bih nastavio?

Sveštenik je rekao

univerzitetu treba sportski heroj.

Po izbacivanju fudbala

preosvećeni su održavali nivo

donacija za nove programe.

Pop mi reče

da moram to da uradim

za njega,

za Devicu Mariju,

za Sveto Srce.

Odustao sam.

Nisam nikada došao do nacionalne titule

zato što

ne verujem u

verske ratove.

Pol Polanski

* pored svojih pesama, kratkih priča, zapisa i fotografija, od danas počinjem sa objavljivanjem prevoda na svom blogu. Ovo je pesma Pola Polanskog iz knjige "Bokserske pesme" koju sam, pored još jedne njegove knjige, preveo preko leta. Zbog upečatljivih pesama i njihovog sjajnog autora po prvi put sam se ozbiljno upustio u prevođenje. Poštovanje za dragog prijatelja Pola i njegove pesme zbog kojih sam se uopšte odlučio na sve ovo - prvo da prevodim, a onda da te prevode i objavljujem.