posledice zatucanosti

Toliko sam razmišljao o zatucanosti da sam se zatucao i sam.
Odmah potom - u kamen sam se pretvorio.

mah

dajte mi
velike ljude
velike teme
veliko vreme

ili me se manite
na odlasku mahnite

junačka pingvinska priča

Ćubasti pingvin sa Snerskih ostrva je šašava ptica koja mrzi kopno, a živi daleko od mora, u rupama koje trapavo i sporo kopa. Zatim, noću, sve te ćube izlaze i nezgrapno se gegaju satima da bi, na kraju, stigli do stenčuge koja se strmopizduje u more. Tek tu pingvini pokazuju da nisu naivni i skakuću kao loptice do same linije talasa gde svi staju jer je frka; tu ih čekaju gladne foke koje su već zauzele mesto za gozbu u zalivu.
U tom trenutku pojavljuje se neki Prometej, Herkul, Arđuna, neki div-junak među ćubastim pingvinima koji prvi skoči. Pre toga mora da se probije kroz gužvu neodlučnih kojima je zastao dah i onda se vine u savršenoj paraboli pravo u talase. Za njim krene nekoliko, a za svakim od njih još po nekoliko, pa onda sve te ćube kao torpeda lete kroz vodu dok foke jure za njima. Na kraju, izleću iz vode kao da ih more porađa i sleću pravo na noge.
Siti, prebrojavaju gubitke, što se na Snerskim ostrvima zove "porez za foke", pa krenu da se gegaju nazad i vidim kako će, čim stignu, da se okupe oko svojih rupa i na jeziku ćubastih pingvina, sa izrazitim snerskim naglaskom, epski hvaliti onog prvog koji se bacio u talase.
To me dovodi do pomisli da naše kolektivno sećanje seže do ranih stepena evolucije, te da je po svemu sudeći, Homer bio ćubasti pingvin.
Moram da napišem knjigu o tome, zaradim pare i uđem u istoriju.

saga

jedna porodična saga
o istorijskim burama i bonacama
još jedno viđenje onoga
od čega inače sklanjamo poglede
nova pokvarena ploča
koja ne može ni da preskače
jer gramofona nema

sasvim besciljna naricanja
nad ustajalim avetima

onako
naivna lična pripovest
večito jebene strane
koja se sama trti
iako u suštini
živi svetačkim životom

evo keve mi

uskoro na kioscima
i u boljim knjižarama