Ušla je bez kucanja i zabrinutim glasom, u dahu, ispričala kako ju je komšija, inače uvaženi stariji gospodin, upozorio na to da njen desetogodišnji sin, kome se ona upravo obraća, viđen kako niz strmu ulicu vozi bicikl bez ruku. Uvaženi stariji gospodin komšija je poručio mladom nevaljalcu da je tako, baš pre neki dan, svojim očima video kako se klipanu, baš njegovih godina, dok je vozio bicikl, takođe bez ruku, u takođe strmoj, moguće istoj ulici, prilikom pada prosuo mozak po asfaltu.
Dečak je tada osetio poplavu nežnih osećanja zbog neobične topline bezuslovne roditeljske ljubavi i dirljive komšijske solidarnosti.
Нема коментара:
Постави коментар