tačka preloma

tačka

narodna mudrost

srce hoće al dupe klokoće
jamu kopaj pa posadi voće
a petlovi skuvani u supi
bolje da su spavali u rupi

do zelene trave riknuće magarac
niko ne udara kao starac
umiljato jagnje u vučijoj koži
glupak se sam na sebe loži

oda propasti

to nije usud
on ne postoji
to je svakako
pitanje opredeljenja
ta vatra samozaljubljenosti
što samo odraze vidi
taj zadah ustajalosti
zaustavljene reke
ta opijenost mračnom stranom meseca
ta grandiozna sebičnost zapostavljene dece
sve ono što odlaže mamurluk

to je ta vertikala
to je ta geometrija propasti
o da
o da
o da

kratka pesma o poeziji

na prilazima poeziji
stražare kerberi
i pevaju ode

sama poezija je veštačko ostrvo
na kome ne raste kikiriki

na izlasku sa poezije
ulazi se u biblioteku

gle
ne radi