jedan dan. slike

balkanske metropole
u kišnim popodnevnim satima
to su pivopije na ulicama
zaljubljeni tinejdžeri po haustorima
teški kamioni u saobraćaju
umorna lica u prolazu
stari prijatelji u žurbi

kapljice na prozorima
i nečiji uzdah
zbog prolaznosti trenutka

prošlost

kao zmija
kožu
prošlost
ostavljati na drvlju i kamenju

stare nade
polovne ideje-
sve što smeta

nadovezivanje

nosim kapu na glavi
a glavu na ramenima
još uvek
sutra mi se nekako
nadovezuje na juče

zalazi sunce
a na njega se
nadovezuje veče

prošao je još jedan karavan
na koji je nadovezan lavež pasa

tišina se nadovezuje
na kraj svih stvari

kljunovi

došli su i doneli
izoštrene noseve sa sobom
noseve-klinove
noseve-kljunove
noseve-kamere
noseve-prislušne uređaje
noseve koji vide
noseve koji pamte

zaboli noseve u sva mesta
bolna i zdrava
u mokraćne kanale
(zaboli kljunove)
u krvne sudove
(zaboli kljunove)
debela creva
(zaboli kljunove)
tanka creva
(zaboli kljunove)
da čuju reku
sokova kako teku

došli su tako
davno su došli
bacili sidra zarili kljunove
tako duboko tako čvrsto
tako u meso tako u glavu
dosadne buve potmule gnjide
sve će da čuju
sve će da vide

suđenje

kada meni budu sudili
moraće da prave novi sud
da nađu novu zemlju
i ograde je žicom

kada meni budu sudili
tužioci će nositi maske
optužnicu će napisati
nevidljivim mastilom

kada jednom počne suđenje
Kafka će još jednom umreti
od muke