kada bejah brdo

O, zelen i visok sam bio.
Vetrovi su mi svirali,
brdo sam bio!
Ljuto brdo,
svadljivo brdo,
grmljavina od brda,
lavina u brdima,
pravo brdo.

Zelena brada brda
pokreće vetrove.

O, vetrovi koji nose ptice
duša behu moja.

I bejah brdo,
al¨ ptica sam
i pesma njena!
I priroda sam
u koju verujem.

I sve sam!
rekoh.
Sve.

KADA BEJAH PROROK

Bio sam prorok.
Sastavljao sam
krajeve vremena u čvor sadašnjosti .
Sedeći na vrhu brda
žvakao sam korenje biljaka
i objavljivao:
Ja, prorok, vidim!

Na vrhu brda
gde su vetrovi donosili
mirise propalih ljubavi
sedeo sam i gledao
snošaj epoha.

Časovi koje sam video
dolazili su i odlazili.
Časovi su prolazili.
Sa njima prođe i moje proroštvo.
Napustio sam svoje brdo.

Kada bejah prorok
ne videh sebe u vremenu.

Vremena,
ionako,
više nema.

Brdo sam!
rekoh.
Brdo

martovske ide

-sinu Brutu-



često su pravili
smrtnike od bogova
i bogove od ljudi

napravili su samo
mesta hodočašća
i teme za nove pismene zadatke

a ruka koja zariva sečivo
obično je oružje okolnosti
u toku martovskih ida...
i ponekad
žrtva svoje žrtve

kestenovi

kestenovi su oduvek bili tu
ili samo tako kažu

šireći svoje grane u proleće
zaklanjali su vidik
čineći ga lepšim

lišćem su
u jesen
pokrivali ružne uspomene

mesto zločina

kao da sam sujeveran
pljunem svaki put kada prolazim pored rodne kuće

više nema mog imena na fabričkom zidu
i niko me ne prepoznaje

ipak
znam da ću se jednom vratiti
kao što se zločinac vrati
na mesto zločina